Kamen i pesak u bubregu

Šta su kamen i pesak u bubregu?

Kamen u bubregu, odnosno bubrežni kamenac, predstavlja čvrstu naslagu koja nastaje od materija prisutnih u urinu. Kada je urin dovoljno razblažen, ove materije uglavnom ostaju rastvorene. Međutim, kada se njihova koncentracija poveća, mogu da se formiraju kristali koji se međusobno povezuju i postepeno stvaraju kamen.

Kamen može ostati u bubregu i dugo ne izazivati simptome. Tegobe se često javljaju kada se kamen pokrene i dospe u mokraćovod – kanal kojim urin iz bubrega odlazi prema mokraćnoj bešici. Ako ometa normalan protok urina, može nastati veoma jak bol poznat kao renalna kolika.

Šta znači „pesak u bubregu“?

„Pesak u bubregu“ je izraz koji se često koristi za veoma sitne kristale ili male kamence u mokraćnom sistemu. To nije posebna vrsta bolesti odvojena od kamena u bubregu. Sitni kristali i mali kamenci mogu se izlučiti mokraćom, ali u određenim okolnostima mogu da se povećavaju ili udružuju i formiraju veći kamen.

Zbog toga je kod osoba kod kojih se kamen ili „pesak“ ponavljaju važno razmišljati i o uzroku njihovog nastanka, a ne samo o trenutnim simptomima. Sastav kamena, količina urina, ishrana, unos tečnosti, određene bolesti i drugi faktori mogu uticati na rizik od ponovnog stvaranja kamena.

Simptomi kamena i peska u bubregu

Kamen u bubregu ne mora uvek da izaziva simptome. Manji kamen može ostati u bubregu ili proći kroz mokraćne puteve bez većih tegoba. Simptomi se češće javljaju kada se kamen pokrene, dospe u mokraćovod ili otežava normalan protok urina.

Najčešći simptomi mogu da uključuju:

• jak bol u slabini, boku ili leđima, obično sa jedne strane,
• bol koji se može širiti prema donjem delu stomaka i preponama,
• bol koji se javlja u talasima i menja intenzitet,
• krv u mokraći,
• učestalu ili iznenadnu potrebu za mokrenjem,
• bol ili peckanje prilikom mokrenja,
• mučninu i povraćanje.

Kako izgleda bol kod kamena u bubregu?

Kada kamen uđe u mokraćovod i oteža oticanje urina, može da izazove veoma intenzivan bol poznat kao renalna kolika. Bol se često javlja naglo, može dolaziti u talasima i širiti se od slabine ili boka prema stomaku i preponama. Položaj i intenzitet bola mogu se menjati kako se kamen pomera kroz mokraćne puteve.

Kada je potrebna hitna medicinska pomoć?

Posebno je važno brzo potražiti medicinsku pomoć ako se uz bol jave povišena temperatura ili drhtavica, ako bol ne može da se kontroliše, ako postoji uporno povraćanje ili ako osoba ne može da mokri. Kamen koji ometa oticanje urina uz istovremenu infekciju može predstavljati hitno stanje i zahteva brzu lekarsku procenu.

Zašto nastaju kamen i pesak u bubregu?

Kamen u bubregu može nastati kada urin sadrži veću koncentraciju materija koje mogu da formiraju kristale. Na stvaranje kamena utiču količina urina, njegov sastav i međusobni odnos materija koje podstiču ili sprečavaju stvaranje kristala.

Ne postoji samo jedan uzrok. Kod nekih osoba važnu ulogu imaju nedovoljan unos tečnosti i mala količina urina, dok kod drugih rizik može biti povezan sa ishranom, naslednim faktorima, određenim bolestima, lekovima ili promenama u sastavu urina.

Faktori koji mogu povećati rizik od nastanka kamena

• nedovoljan unos tečnosti i stvaranje male količine urina,
• ranije postojanje kamena u bubregu ili mokraćnim putevima,
• porodična sklonost ka stvaranju kamena,
• ishrana sa mnogo soli,
• određene navike u ishrani, u zavisnosti od vrste kamena,
• gojaznost i pojedini metabolički poremećaji,
• određene bolesti organa za varenje ili operacije digestivnog sistema,
• neke bolesti i stanja koja menjaju koncentraciju određenih materija u urinu,
• pojedini lekovi i suplementi kod određenih osoba.

Ako se kamen ponavlja, utvrđivanje njegovog sastava i procena faktora rizika mogu biti važni za izbor odgovarajućih mera prevencije. Zbog toga preporuke za sprečavanje novog kamena nisu potpuno iste za svaku osobu.

Koje vrste kamena u bubregu postoje?

Kamen u bubregu nije uvek istog sastava. Utvrđivanje vrste kamena može biti važno kod osoba kojima se kamen ponavlja, jer uzroci nastanka i preporuke za sprečavanje novog kamena mogu da se razlikuju.

Kalcijumski kamenci

Najčešći su kamenci koji sadrže kalcijum, najčešće u obliku kalcijum-oksalata, a mogu se javiti i kalcijum-fosfatni kamenci. Njihovo nastajanje može biti povezano sa različitim faktorima koji utiču na koncentraciju kalcijuma, oksalata i drugih materija u urinu.

Kamenci mokraćne kiseline

Kamenci mokraćne kiseline mogu se lakše stvarati kada je urin dugotrajnije kiseo. Na njihov nastanak mogu uticati ishrana, metabolički faktori i određena zdravstvena stanja.

Struvitni kamenci

Struvitni kamenci povezani su sa određenim infekcijama mokraćnih puteva. Mogu da rastu relativno brzo i ponekad dostignu velike dimenzije, zbog čega zahtevaju lekarsku procenu i odgovarajuće lečenje.

Cistinski kamenci

Cistinski kamenci su ređi i javljaju se kod osoba sa naslednim poremećajem koji se naziva cistinurija. Kod njih je rizik od ponovnog stvaranja kamena povećan, pa su dugoročno praćenje i ciljane preventivne mere posebno važni.

Ako se izbačeni kamen može sačuvati, analiza njegovog sastava može pomoći lekaru da proceni zbog čega se kamen stvara i koje mere mogu smanjiti verovatnoću njegovog ponovnog nastanka.

Kako se otkrivaju kamen i pesak u bubregu?

Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, lekarskog pregleda i, prema potrebi, laboratorijskih analiza i snimanja urinarnog sistema. Važno je utvrditi da li kamen postoji, gde se nalazi, koliki je i da li ometa normalno oticanje urina.

Ultrazvuk bubrega i urinarnog sistema

Ultrazvuk je neinvazivna metoda koja se često koristi za pregled bubrega i mokraćnih puteva. Može pokazati kamen u bubregu, proširenje kanalnog sistema bubrega i druge promene, ali veoma mali kamenci ili kamen u pojedinim delovima mokraćovoda ne moraju uvek biti jasno vidljivi ultrazvukom.

CT pregled

Kada je potrebno preciznije utvrditi prisustvo, veličinu i položaj kamena, lekar može preporučiti CT pregled. Kod sumnje na kamen u mokraćnim putevima često se koristi CT bez kontrasta, jer može veoma precizno prikazati većinu vrsta kamena.

Analiza urina i krvi

Analiza urina može pružiti podatke o prisustvu krvi, kristala i znakova infekcije, dok se analizama krvi mogu proveravati funkcija bubrega i određene materije povezane sa stvaranjem kamena. Kod osoba kojima se kamen ponavlja lekar može preporučiti i dodatna ispitivanja, uključujući analizu urina prikupljenog tokom 24 sata.

Ako osoba izbaci kamen, korisno je, kada je moguće, sačuvati ga za analizu. Poznavanje njegovog sastava može pomoći pri izboru mera za sprečavanje ponovnog nastanka kamena.

Kako se leče kamen i pesak u bubregu?

Lečenje zavisi od veličine i položaja kamena, simptoma koje izaziva, mogućnosti njegovog spontanog prolaska, funkcije bubrega i toga da li postoji zastoj mokraće ili infekcija. Zbog toga nije svakom kamenu potrebno isto lečenje.

Može li kamen sam da izađe?

Manji kamenci, naročito oni koji su već dospeli u mokraćovod, mogu spontano da se izbace mokraćom. Verovatnoća spontanog prolaska zavisi prvenstveno od veličine i položaja kamena. Što je kamen veći, manja je verovatnoća da će proći bez intervencije.

Kada lekar proceni da kamen može bezbedno spontano da prođe, pristup može uključivati praćenje, odgovarajući unos tečnosti i terapiju za kontrolu bola. U određenim slučajevima lekar može propisati i lekove koji mogu olakšati prolazak kamena kroz mokraćovod.

Kada je potrebno uklanjanje kamena?

Intervencija može biti potrebna kada kamen nema realnu mogućnost da spontano prođe, kada izaziva trajnu opstrukciju mokraćnih puteva, ponavljane ili jake bolove, utiče na funkciju bubrega ili je povezan sa infekcijom.

U zavisnosti od veličine, položaja i vrste kamena, mogu se koristiti različite metode. Među njima su razbijanje kamena udarnim talasima (ESWL), endoskopsko uklanjanje kamena kroz mokraćne puteve i druge urološke procedure. Izbor odgovarajuće metode donosi urolog na osnovu konkretnog nalaza.

Da li se kamen može „rastopiti“?

Većina bubrežnih kamenaca ne može jednostavno da se rastopi pijenjem određenog napitka ili korišćenjem jednog preparata. Kod određenih kamenaca mokraćne kiseline moguće je medicinskim putem menjati pH urina i pod odgovarajućim nadzorom postići njihovo rastvaranje. To ne važi za sve vrste kamena, pa je poznavanje sastava kamena veoma važno.

Ishrana kod kamena i peska u bubregu

Ishrana može imati važnu ulogu u sprečavanju ponovnog nastanka kamena, ali preporuke nisu iste za svaku vrstu kamena. Najbolji pristup zavisi od sastava kamena, rezultata analiza i drugih zdravstvenih faktora.

Unos tečnosti

Dovoljan unos tečnosti jedna je od najvažnijih mera za prevenciju većine vrsta kamena. Veća količina urina smanjuje koncentraciju materija koje mogu da formiraju kristale i kamen.

Potrebna količina tečnosti nije ista za svakoga i zavisi, između ostalog, od temperature, fizičke aktivnosti, znojenja i zdravstvenog stanja. Osobe kojima je lekar zbog bolesti srca, bubrega ili drugog razloga ograničio unos tečnosti treba da se pridržavaju individualnih preporuka lekara.

Manje soli

Prevelik unos soli može povećati količinu kalcijuma koja se izlučuje urinom i kod nekih osoba doprineti stvaranju kalcijumskih kamenaca. Zato je korisno ograničiti veoma slanu i industrijski prerađenu hranu i obratiti pažnju na ukupnu količinu soli u ishrani.

Da li treba izbaciti kalcijum iz ishrane?

Kod najčešćih kalcijumskih kamenaca nije dobro samoinicijativno izbacivati kalcijum iz hrane. Odgovarajući unos kalcijuma kroz uobičajenu ishranu može biti važan, između ostalog, zato što se kalcijum u digestivnom sistemu vezuje za oksalat i tako može smanjiti njegovu apsorpciju.

Oksalati i kalcijum-oksalatni kamen

Ako je utvrđeno da osoba stvara kalcijum-oksalatne kamence, lekar ili nutricionista može preporučiti prilagođavanje unosa namirnica veoma bogatih oksalatima. Nije potrebno automatski izbaciti sve namirnice koje sadrže oksalate, već preporuke treba prilagoditi konkretnom nalazu i ukupnoj ishrani.

Životinjski proteini i kamen mokraćne kiseline

Kod osoba sklonih kamencima mokraćne kiseline može biti korisno prilagoditi unos određenih namirnica bogatih purinima i prekomerne količine životinjskih proteina. I u ovom slučaju preporuke zavise od vrste kamena i rezultata laboratorijskih analiza.

Ako se kamen ponavlja, mnogo je korisnije napraviti plan ishrane prema njegovom sastavu i metaboličkoj proceni nego primenjivati univerzalne „dijete za kamen u bubregu“.

Kako sprečiti ponovno stvaranje kamena u bubregu?

Osoba koja je jednom imala kamen u bubregu može imati povećan rizik da se kamen ponovo pojavi. Prevencija zato nije usmerena samo na trenutno izbacivanje ili uklanjanje kamena, već i na otkrivanje faktora koji su doprineli njegovom nastanku.

Najvažnije preventivne mere mogu da uključuju:

• odgovarajući unos tečnosti tokom dana,
• smanjenje prekomernog unosa soli,
• uravnoteženu ishranu prilagođenu vrsti kamena,
• održavanje zdrave telesne mase i redovnu fizičku aktivnost,
• analizu sastava izbačenog ili uklonjenog kamena kada je moguća,
• kontrolne preglede kod osoba kojima se kamen ponavlja,
• lečenje metaboličkih ili drugih poremećaja koji povećavaju rizik od stvaranja kamena.

Zašto se kamen nekim ljudima stalno vraća?

Ponavljanje kamena može biti povezano sa sastavom urina, nedovoljnom količinom urina, načinom ishrane, naslednim faktorima i određenim zdravstvenim stanjima. Kod osoba sa ponavljanim kamencima lekar može preporučiti detaljniju metaboličku procenu, analizu krvi i urina i, prema potrebi, analizu urina prikupljenog tokom 24 sata.

Na osnovu rezultata mogu se preporučiti ciljane promene ishrane, životnih navika ili odgovarajuća terapija. Takav individualni pristup ima više smisla od primene iste preventivne mere kod svih osoba sa kamenom u bubregu.

Kada se javiti lekaru zbog kamena u bubregu?

Ako postoje simptomi koji mogu ukazivati na kamen u bubregu ili mokraćovodu, pregled je važan kako bi se utvrdili veličina i položaj kamena i proverilo da li postoji zastoj u oticanju urina, infekcija ili drugi problem koji zahteva lečenje.

Posebno je važno javiti se lekaru ako se pojave:

• jak ili ponavljan bol u slabini, boku, stomaku ili preponama,
• krv u mokraći,
• bol ili otežano mokrenje,
• učestala mučnina ili povraćanje,
• ponavljane tegobe ili ponovno stvaranje kamena.

Kada kamen u bubregu može biti hitno stanje?

Temperatura i drhtavica uz bol u predelu bubrega zahtevaju brzu medicinsku procenu, naročito ako postoji mogućnost da kamen ometa oticanje urina. Opstrukcija mokraćnih puteva udružena sa infekcijom može biti ozbiljno stanje koje zahteva hitno lečenje.

Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti i ako osoba ne može da mokri, ima veoma jak bol koji se ne može kontrolisati, uporno povraća ili se opšte stanje brzo pogoršava.

Posebna procena može biti potrebna i kod osoba koje imaju samo jedan funkcionalni bubreg, poznato oštećenje funkcije bubrega ili druga zdravstvena stanja zbog kojih posledice opstrukcije mogu biti značajnije.

Česta pitanja o kamenu i pesku u bubregu

Da li su kamen i pesak u bubregu isto?

Izraz „pesak u bubregu“ često se koristi za veoma sitne kristale ili male kamence u mokraćnom sistemu. Kamen može biti veoma mali, ali može i postepeno da raste, pa su ova dva pojma blisko povezana.

Koji su najčešći simptomi kamena u bubregu?

Kamen može proći bez simptoma, ali kada se pokrene može izazvati jak bol u slabini ili boku koji se širi prema stomaku i preponama, krv u mokraći, bol pri mokrenju, učestalo mokrenje, mučninu i povraćanje.

Može li kamen u bubregu sam da izađe?

Manji kamenci mogu spontano da prođu kroz mokraćne puteve. Verovatnoća prolaska zavisi od veličine i položaja kamena, kao i od drugih okolnosti koje lekar procenjuje na osnovu simptoma i nalaza.

Da li kamen u bubregu može da se rastopi?

Većina vrsta bubrežnih kamenaca ne može jednostavno da se rastopi. Kod određenih kamenaca mokraćne kiseline moguće je medicinskim putem menjati pH urina i pod odgovarajućim nadzorom postići njihovo rastvaranje.

Koliko vode treba piti kod kamena u bubregu?

Dovoljan unos tečnosti važan je za prevenciju većine vrsta kamena, ali potrebna količina nije ista za svakoga. Zavisi od zdravstvenog stanja, temperature, fizičke aktivnosti i gubitka tečnosti. Osobe kojima je unos tečnosti medicinski ograničen treba da se pridržavaju preporuke lekara.

Da li treba izbaciti kalcijum iz ishrane?

Ne treba samoinicijativno izbacivati kalcijum iz hrane samo zato što je utvrđen kalcijumski kamen. Odgovarajući unos kalcijuma kroz uobičajenu ishranu može biti važan, a preporuke treba prilagoditi vrsti kamena i individualnom nalazu.

Zašto se kamen u bubregu ponovo pojavljuje?

Ponavljanje kamena može biti povezano sa sastavom urina, količinom urina, ishranom, naslednim faktorima, metaboličkim poremećajima i drugim zdravstvenim stanjima. Kod ponavljanih kamenaca može biti potrebna detaljnija metabolička procena.

Kada kamen u bubregu zahteva hitnu pomoć?

Brzu medicinsku procenu treba potražiti ako se uz bol jave temperatura i drhtavica, ako osoba ne može da mokri, ima veoma jak bol koji se ne može kontrolisati, uporno povraća ili joj se opšte stanje pogoršava.

Izvori i dodatne informacije

Informacije na ovoj stranici pripremljene su u edukativne svrhe, uz oslanjanje na stručne izvore i smernice o kamenu u bubregu i mokraćnim putevima.

• National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (NIDDK) – informacije o kamenu u bubregu, simptomima, uzrocima, dijagnostici, lečenju, ishrani i prevenciji.
• European Association of Urology (EAU) – Guidelines on Urolithiasis – stručne smernice za urolitijazu, dijagnostiku, lečenje i prevenciju ponovnog nastanka kamena.

Sadržaj ove stranice ne zamenjuje pregled, dijagnozu ili terapiju koju određuje lekar.