KREATININ I FUNKCIJA BUBREGA
KREATININ I FUNKCIJA BUBREGA
KREATININ I FUNKCIJA BUBREGA
Kreatinin je otpadni proizvod koji nastaje tokom normalnog metabolizma mišića i najvećim delom se iz krvi uklanja preko bubrega. Kada bubrezi slabije filtriraju krv, vrednost kreatinina može porasti.
Povišen kreatinin nije dijagnoza sam za sebe. Rezultat treba tumačiti zajedno sa drugim podacima, posebno sa eGFR, analizom urina, ureom i celokupnim zdravstvenim stanjem.
Ako je kreatinin neočekivano povišen, posebno ako je istovremeno eGFR smanjen, rezultat treba proceniti zajedno sa lekarom i drugim laboratorijskim nalazima.
LABORATORIJSKI NALAZ
Kreatinin je otpadni proizvod koji nastaje u organizmu tokom normalnog metabolizma mišića. Povezan je sa kreatinom, supstancom koja učestvuje u snabdevanju mišića energijom.
Kreatinin prelazi u krv, a zatim se najvećim delom filtrira preko bubrega i izlučuje mokraćom. Zbog toga se njegova koncentracija u krvi koristi kao jedan od osnovnih laboratorijskih pokazatelja funkcije bubrega.
Kada bubrezi ne mogu da filtriraju krv uobičajenom brzinom, koncentracija kreatinina u krvi može porasti. Ipak, sam kreatinin nije savršen pokazatelj funkcije bubrega, jer na njegovu vrednost mogu uticati i faktori koji nisu direktno povezani sa bolešću bubrega.
Na vrednost kreatinina mogu uticati, između ostalog, godine, pol, mišićna masa, hidratacija, ishrana i intenzivna fizička aktivnost. Zbog toga se rezultat ne posmatra izolovano, već zajedno sa eGFR, analizom urina i drugim nalazima.
REFERENTNE VREDNOSTI
Referentne vrednosti kreatinina nisu potpuno iste u svim laboratorijama. Zbog toga rezultat prvenstveno treba uporediti sa referentnim opsegom koji je naveden na laboratorijskom nalazu.
Kreatinin se najčešće izražava u mikromolima po litru (µmol/L) ili miligramima po decilitru (mg/dL). Vrednosti se razlikuju i između muškaraca i žena, između ostalog zbog prosečnih razlika u mišićnoj masi.
| Odrasli | Približan raspon kreatinina |
|---|---|
| Muškarci | 62–115 µmol/L |
| Žene | 44–84 µmol/L |
Važno: navedene vrednosti su samo orijentacione. Referentni opsezi mogu se razlikovati između laboratorija. Za tumačenje sopstvenog rezultata koristite referentni opseg naveden na vašem laboratorijskom nalazu.
Vrednost iznad laboratorijskog referentnog opsega ne znači automatski da osoba ima hroničnu bolest bubrega. Isto tako, kreatinin koji se nalazi unutar referentnog opsega ne daje u svakoj situaciji potpunu sliku funkcije bubrega.
Zato je za procenu funkcije bubrega veoma važan i eGFR – procenjena glomerularna filtracija, o kojoj govorimo u nastavku.
TUMAČENJE NALAZA
Povišena vrednost kreatinina može biti znak da bubrezi ne filtriraju krv očekivanom brzinom, ali jedan povišen rezultat nije dovoljan da se utvrdi uzrok niti da se postavi dijagnoza bolesti bubrega.
Važno je koliko je kreatinin povišen u odnosu na referentni opseg, kakve su bile prethodne vrednosti i da li je promena nastala naglo ili postepeno. Rezultat se tumači zajedno sa eGFR, analizom urina, ureom, drugim laboratorijskim nalazima i zdravstvenim stanjem osobe.
Povišen kreatinin može biti povezan sa oboljenjem ili oštećenjem bubrega, infekcijom, smanjenim protokom krvi kroz bubrege ili preprekom u oticanju mokraće. Međutim, kreatinin može privremeno porasti i zbog dehidracije, intenzivne fizičke aktivnosti, povećane razgradnje mišića ili većeg unosa mesa.
Važno: izraz „povišen kreatinin“ opisuje laboratorijski nalaz, a ne jednu određenu bolest. Da bi se razumelo zbog čega je kreatinin povišen, potrebno je sagledati celokupnu kliničku i laboratorijsku sliku.
Ljudi često pokušavaju da procene stanje bubrega samo na osnovu konkretnog broja – na primer kreatinina 100, 120, 150 ili 200 µmol/L. Međutim, ista vrednost nema isto značenje kod svake osobe.
Na koncentraciju kreatinina utiču godine, pol, mišićna masa i drugi faktori. Zbog toga, na primer, ista vrednost kreatinina kod mlađeg muškarca sa većom mišićnom masom i kod starije žene male telesne mase ne mora predstavljati isti nivo funkcije bubrega.
Zbog toga nije pravilno praviti jednostavne tabele tipa „kreatinin 150 znači određenu bolest“. Za procenu filtracione funkcije bubrega koristi se i eGFR, koji daje mnogo korisniji kontekst samoj vrednosti kreatinina.
PROCENA FUNKCIJE BUBREGA
eGFR, odnosno procenjena glomerularna filtracija, predstavlja procenu sposobnosti bubrega da filtriraju krv. Najčešće se izračunava na osnovu kreatinina u krvi i podataka kao što su godine i pol.
Zato dve osobe sa istom vrednošću kreatinina mogu imati različit eGFR. Upravo zbog toga sam kreatinin često nije dovoljan za pouzdanu procenu funkcije bubrega.
Kod odraslih se danas koriste savremene CKD-EPI jednačine za procenu eGFR. U pojedinim situacijama lekar može koristiti i cistatin C, samostalno ili zajedno sa kreatininom, kada je potrebna preciznija procena funkcije bubrega.
| eGFR (ml/min/1,73 m²) | Opšti opis filtracione funkcije |
|---|---|
| 90 ili više | Očuvana ili visoka filtracija. Bolest bubrega ipak može postojati ako postoje drugi pokazatelji oštećenja. |
| 60–89 | Blago smanjena filtracija. Sama ova vrednost ne znači automatski hroničnu bolest bubrega. |
| 45–59 | Blago do umereno smanjena filtracija. |
| 30–44 | Umereno do značajno smanjena filtracija. |
| 15–29 | Ozbiljno smanjena filtraciona funkcija. |
| Ispod 15 | Veoma ozbiljno smanjena funkcija bubrega. |
Jedan niži eGFR ne znači automatski hroničnu bolest bubrega.
Hronična bolest bubrega podrazumeva promene strukture ili funkcije bubrega koje traju najmanje tri meseca. eGFR ispod 60 koji traje najmanje tri meseca može biti jedan od kriterijuma, dok bolest bubrega može postojati i pri eGFR od 60 ili više ako postoje drugi pokazatelji oštećenja, kao što je povećana količina albumina u urinu.
Zbog toga je kod procene funkcije bubrega korisno pratiti trend rezultata, a ne samo jedan broj. Promena kreatinina i eGFR tokom vremena često daje više informacija nego izolovan laboratorijski nalaz.
ANALIZA URINA
Procena zdravlja bubrega ne završava se određivanjem kreatinina u krvi i izračunavanjem eGFR. Važan deo procene predstavlja i analiza urina, jer određene promene u mokraći mogu ukazivati na oštećenje bubrega čak i kada kreatinin još nije značajno povišen.
Posebno je važan UACR – odnos albumina i kreatinina u urinu. Albumin je protein koji se normalno nalazi u krvi, dok ga u mokraći zdravih osoba ima veoma malo. Kada je bubrežna filtraciona barijera oštećena, veća količina albumina može preći u urin.
UACR omogućava da se količina albumina proceni u odnosu na koncentraciju kreatinina u istom uzorku urina. Zbog toga je ovaj pokazatelj korisniji od prostog posmatranja koncentracije albumina u slučajnom uzorku mokraće.
| UACR | Opšte tumačenje |
|---|---|
| 30 mg/g ili manje | Uobičajeno se smatra vrednošću u normalnom opsegu. |
| Više od 30 mg/g | Može ukazivati na albuminuriju i zahteva tumačenje u kontekstu drugih nalaza. |
Važno: prisustvo povećane količine albumina u urinu može biti znak oštećenja bubrega čak i kada je eGFR još očuvan. Jedan abnormalan rezultat se, prema proceni lekara, često proverava ponovljenim testiranjem.
Zbog toga se pri proceni mogućeg hroničnog oboljenja bubrega često zajedno posmatraju dva važna pokazatelja: eGFR i albumin u urinu.
MOGUĆI UZROCI
Povišen kreatinin može nastati iz više razloga. Neki su povezani direktno sa smanjenom funkcijom bubrega, dok drugi mogu izazvati prolaznu promenu rezultata bez trajnog oštećenja bubrega.
Kada je uzrok povezan sa bubrezima, posebno je važno utvrditi da li je promena nastala naglo ili je funkcija bubrega smanjena tokom dužeg vremenskog perioda.
Nedovoljan unos ili povećan gubitak tečnosti može dovesti do dehidracije i uticati na vrednost kreatinina. Zato se pri tumačenju neočekivano visokog rezultata uzima u obzir i stanje hidratacije osobe.
Intenzivan trening može privremeno povećati koncentraciju kreatinina. Ovo je naročito važno kod fizički aktivnih osoba koje su neposredno pre laboratorijske analize imale težak trening ili veliki mišićni napor.
Pošto kreatinin nastaje u vezi sa metabolizmom mišića, osobe sa većom mišićnom masom mogu imati više vrednosti od osoba sa malom mišićnom masom. Značajno oštećenje i razgradnja mišićnog tkiva takođe mogu dovesti do porasta kreatinina.
Veća količina mesa neposredno pre laboratorijskog testiranja može privremeno uticati na rezultat kreatinina. Zbog toga pojedine laboratorije ili zdravstveni radnici mogu dati posebna uputstva o pripremi pre analize.
Pojedini lekovi i suplementi mogu uticati na funkciju bubrega, na izlučivanje kreatinina ili na tumačenje laboratorijskog nalaza. Zbog toga je važno lekaru navesti sve lekove, dodatke ishrani i druge preparate koji se koriste.
Propisanu terapiju ne treba samostalno prekidati zbog jednog povišenog nalaza kreatinina. Eventualnu promenu terapije treba napraviti u dogovoru sa lekarom.
LABORATORIJSKI PARAMETRI
Kreatinin i urea se često određuju zajedno kada se procenjuje funkcija bubrega, ali predstavljaju različite supstance i na njihove vrednosti mogu uticati različiti faktori.
Kreatinin nastaje prvenstveno u vezi sa metabolizmom mišića, dok je urea krajnji proizvod razgradnje proteina. Obe supstance se iz organizma u značajnoj meri uklanjaju preko bubrega.
Kada su i kreatinin i urea povišeni, to može biti povezano sa smanjenom funkcijom bubrega, ali se uzrok ne može utvrditi samo na osnovu ta dva broja. Urea, na primer, može biti pod uticajem hidratacije, unosa proteina i drugih zdravstvenih okolnosti.
Zato se kreatinin i urea posmatraju zajedno sa eGFR, elektrolitima, analizom urina, krvnim pritiskom, prethodnim rezultatima i drugim podacima važnim za konkretnu osobu.
Važno: istovremeno povišeni kreatinin i urea mogu biti razlog za dodatnu procenu, ali sami po sebi ne određuju tačnu dijagnozu niti uzrok poremećaja.
SIMPTOMI I ZNACI
Povišen kreatinin sam po sebi obično nije uzrok određenih simptoma. To je laboratorijski nalaz koji može ukazivati na promenu funkcije bubrega ili na drugo stanje koje utiče na njegovu koncentraciju.
U ranijim fazama hronične bolesti bubrega osoba može biti bez primetnih tegoba. Simptomi se češće javljaju kada je poremećaj funkcije bubrega izraženiji ili kada osnovna bolest sama izaziva određene tegobe.
U zavisnosti od uzroka i težine problema mogu se javiti:
Prisustvo ovih simptoma ne znači automatski da je uzrok bolest bubrega. Mnogi od njih mogu imati i druge uzroke, pa je važna medicinska procena celokupnog zdravstvenog stanja.
ŠTA DALJE?
Kada osoba vidi povišen kreatinin na laboratorijskom nalazu, prirodno pitanje je kako ga smanjiti. Međutim, ne postoji jedan univerzalan način za „spuštanje kreatinina“, jer je najvažnije utvrditi zbog čega je njegova vrednost porasla.
Cilj nije samo promeniti broj na laboratorijskom nalazu, već prepoznati i, kada je moguće, rešavati osnovni uzrok. Pristup se zato razlikuje u zavisnosti od toga da li je povišena vrednost povezana sa dehidracijom, akutnim oboljenjem, hroničnom bolešću bubrega, opstrukcijom urinarnog trakta, infekcijom, lekovima ili nekim drugim razlogom.
U zavisnosti od nalaza i zdravstvenog stanja, lekar može proceniti potrebu za dodatnim analizama i praćenjem. To može uključivati:
Kada postoje prethodni laboratorijski nalazi, njihovo poređenje može biti veoma korisno. Stabilno blago povišena vrednost koja je prisutna duže vreme i nagli porast kreatinina nisu ista situacija.
Posebno je važno obratiti pažnju na istovremenu promenu eGFR i na rezultate analize urina. Zato je praćenje nalaza tokom vremena često informativnije od jednog izolovanog merenja.
Dehidracija može doprineti porastu kreatinina, ali povećavanje unosa tečnosti nije univerzalno rešenje za svaku osobu sa povišenim kreatininom.
Potrebe za tečnošću zavise od zdravstvenog stanja. Kod pojedinih bolesti bubrega, srca ili drugih stanja lekar može preporučiti drugačiji unos tečnosti. Zato nije dobro samostalno primenjivati savet „pijte što više vode“ bez uzimanja u obzir ostalih nalaza.
Veoma intenzivan trening neposredno pre vađenja krvi može privremeno uticati na kreatinin. Ako je rezultat neočekivano visok, korisno je lekaru reći da li je pre analize bilo velikog fizičkog napora.
Ne postoji jedna posebna „dijeta za kreatinin“ koja odgovara svima. Ishrana zavisi od uzroka povišenog nalaza, funkcije bubrega i drugih zdravstvenih parametara.
Kod osoba sa potvrđenom hroničnom bolešću bubrega preporuke o unosu proteina, soli, kalijuma, fosfora ili tečnosti mogu se razlikovati od preporuka za zdravu osobu. Zbog toga stroge restriktivne dijete ne treba uvoditi na svoju ruku.
Poseban oprez je važan kod starijih osoba, kod kojih nepotrebno ograničavanje hrane može povećati rizik od gubitka telesne mase i pothranjenosti.
Najvažnije: kod povišenog kreatinina ne treba pokušavati samo „spustiti broj“. Potrebno je razumeti razlog promene i prema tom razlogu odrediti dalji postupak.
MEDICINSKA PROCENA
Povišen kreatinin ne treba posmatrati samo kroz pitanje koliko je rezultat iznad referentne vrednosti. Važno je da li je promena nastala naglo, kakav je eGFR, da li postoje promene u mokraći, kakvi su prethodni nalazi i da li osoba ima druge bolesti koje mogu uticati na funkciju bubrega.
Lekarska procena je posebno važna kada se povišena vrednost kreatinina ponavlja, kada eGFR ostaje smanjen ili se pogoršava, kada postoji povećana količina albumina ili proteina u urinu, krv u mokraći ili drugi abnormalni nalazi.
Nefrolog je lekar specijalizovan za bolesti bubrega. Upućivanje nefrologu može biti potrebno kada uzrok smanjene funkcije bubrega nije jasan, kada se funkcija bubrega brzo pogoršava, kada postoje značajne promene u urinu ili kada je bolest bubrega uznapredovala.
Potrebu i vreme za nefrološki pregled najbolje određuje lekar na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja i rezultata analiza.
Bržu medicinsku procenu treba potražiti ako je promena funkcije bubrega nagla ili ako se uz abnormalne nalaze jave ozbiljne tegobe, kao što su:
Ne postoji jedna vrednost kreatinina koja predstavlja istu „granicu opasnosti“ za svaku osobu. Nagla promena u odnosu na prethodni nalaz može biti veoma važna čak i kada sam broj na prvi pogled ne deluje izrazito visok.
GODINE I FUNKCIJA BUBREGA
Kod starijih osoba tumačenje kreatinina zahteva posebnu pažnju. Sa godinama se često smanjuje mišićna masa, a pošto je stvaranje kreatinina povezano sa mišićima, njegova koncentracija u krvi može biti relativno niska čak i kod osobe kod koje je filtraciona funkcija bubrega smanjena.
Zbog toga rezultat kreatinina koji se nalazi unutar laboratorijskog referentnog opsega ne mora kod svake starije osobe značiti da je funkcija bubrega potpuno očuvana.
Istovremeno, eGFR se prirodno menja sa godinama. Zato se ni niži eGFR kod starije osobe ne tumači samo na osnovu jednog broja, već zajedno sa analizom urina, albuminurijom, prethodnim rezultatima, lekovima, drugim bolestima i celokupnim zdravstvenim stanjem.
Posebno kod starijih osoba: važno je posmatrati kreatinin, eGFR i urin zajedno, kao i promenu rezultata tokom vremena, umesto donositi zaključak samo na osnovu toga da li je kreatinin označen kao „normalan“ ili „povišen“.
DODATNA PROCENA FUNKCIJE BUBREGA
Cistatin C je protein koji se može meriti u krvi i koristiti kao dodatni marker za procenu funkcije bubrega. Za razliku od kreatinina, na njegovu koncentraciju ne utiče mišićna masa na isti način, zbog čega može biti koristan kada kreatinin ne daje dovoljno jasnu sliku.
eGFR se može proceniti na osnovu kreatinina, cistatina C ili kombinacije oba markera. Kada je potrebna preciznija procena, kombinovanje kreatinina i cistatina C može dati tačniju procenu glomerularne filtracije nego korišćenje kreatinina samog.
Cistatin C nije analiza koju svaka osoba sa povišenim kreatininom mora da uradi. O tome da li je ova analiza korisna u konkretnoj situaciji odlučuje lekar na osnovu ostalih rezultata i zdravstvenog stanja.
ZA ZDRAVLJE UROGENITALNOG TRAKTA
Renimin® je dijetetski suplement kompanije Gozaki d.o.o. namenjen zdravlju urogenitalnog trakta. Razvijen je po originalnoj Gozaki recepturi i proizvodi se u Srbiji.
Renimin® je namenjen redovnoj upotrebi u okviru brige o zdravlju bubrega i urinarnog sistema. Detaljne informacije o sastavu, pojedinačnim sastojcima i proizvodu možete pronaći na glavnoj stranici Bubreg.rs.
ČESTA PITANJA
Zavisi od pola, godina, mišićne mase, laboratorijskog referentnog opsega i drugih nalaza. Vrednost od 120 µmol/L može biti iznad referentnog opsega kod jedne osobe, dok kod druge može imati drugačije značenje.
Zato kreatinin 120 ne treba tumačiti samostalno. Važno je pogledati eGFR, prethodne rezultate, analizu urina i druge relevantne laboratorijske nalaze.
Kreatinin od 150 µmol/L jeste povišen u odnosu na referentni opseg mnogih laboratorija, ali sam broj ne može pokazati koliko je stanje ozbiljno niti šta je uzrok.
Posebno je važno da li je vrednost ranije bila, na primer, 80–90 pa je naglo porasla na 150, ili je slična vrednost prisutna duže vreme. eGFR i promena rezultata tokom vremena daju mnogo više informacija od jednog izolovanog broja.
Kreatinin od 200 µmol/L predstavlja značajno povišenu vrednost u odnosu na uobičajene referentne opsege i zahteva medicinsku procenu.
Međutim, ni ova vrednost sama ne govori koji je uzrok niti određuje stadijum bolesti. Potrebno je pogledati eGFR, urin, ureu, elektrolite, prethodne nalaze i zdravstveno stanje konkretne osobe.
Može, u zavisnosti od razloga zbog kojeg je bio povišen. Ako je promena bila prolazna, na primer u vezi sa dehidracijom ili drugim privremenim faktorom, vrednost se može vratiti prema prethodnom nivou nakon što se uzrok otkloni.
Kod trajnog oštećenja funkcije bubrega situacija je drugačija. Zato je važnije otkriti razlog povećanja kreatinina nego pokušavati da se samo laboratorijski broj vrati u referentni opseg.
Da. Dehidracija može dovesti do povećanja kreatinina, između ostalog zbog smanjenog protoka krvi kroz bubrege i promene koncentracije supstanci u krvi.
Međutim, iz toga ne proizlazi da svako ko ima povišen kreatinin treba da pije velike količine vode. Potrebe za tečnošću zavise od zdravstvenog stanja i kod nekih osoba unos tečnosti mora biti prilagođen preporuci lekara.
Veća količina mesa pre laboratorijskog testiranja može privremeno povećati koncentraciju kreatinina. Zbog toga zdravstveni radnik ili laboratorija ponekad mogu preporučiti da se meso ne jede određeno vreme pre analize.
Ako se prati promena kreatinina tokom vremena, korisno je da uslovi pre ponovljenih analiza budu što sličniji.
Intenzivna fizička aktivnost može privremeno uticati na kreatinin, naročito nakon velikog mišićnog napora.
Ako je kreatinin neočekivano povišen, lekaru treba reći da li je neposredno pre analize bilo intenzivnog treninga ili neuobičajeno velikog fizičkog napora.
Sam nalaz povišenog kreatinina ne treba automatski pripisivati kafi. Mnogo su važniji funkcija bubrega, hidratacija, mišićna masa, fizička aktivnost, ishrana, terapija i druga zdravstvena stanja.
Ako lekar ili laboratorija daju posebna uputstva za pripremu pre vađenja krvi, najbolje je pridržavati se tih uputstava.
Kreatinin je supstanca koja se meri u krvi. eGFR je procena brzine kojom bubrezi filtriraju krv i izračunava se pomoću kreatinina i drugih podataka.
Zbog toga je eGFR često korisniji za procenu funkcije bubrega od samog broja kreatinina. Dve osobe sa istim kreatininom ne moraju imati isti eGFR.
Istovremeno povećanje kreatinina i uree može biti povezano sa smanjenom funkcijom bubrega, ali postoje i drugi faktori koji mogu uticati na njihove vrednosti.
Zato se ovi rezultati procenjuju zajedno sa eGFR, analizom urina, stanjem hidratacije, ishranom, lekovima i drugim laboratorijskim parametrima.
Može. Kreatinin zavisi i od mišićne mase, pa posebno kod starijih, mršavijih ili osoba sa manjom mišićnom masom vrednost može ostati u laboratorijskom referentnom opsegu iako filtraciona funkcija bubrega nije potpuno očuvana.
Zato se zajedno sa kreatininom posmatra eGFR, a kada je potrebno i albumin u urinu ili drugi pokazatelji.
Ne mora. Jedan povišen nalaz nije dovoljan da se utvrdi hronična bolest bubrega.
Za hroničnu bolest bubrega važno je da promene strukture ili funkcije bubrega traju najmanje tri meseca. U proceni se koriste eGFR, albumin u urinu i drugi nalazi.
Ne postoji isti interval za sve osobe. Učestalost kontrola zavisi od razloga zbog kojeg je analiza rađena, visine i promene kreatinina, eGFR, drugih bolesti, terapije i procene lekara.
Ako je rezultat neočekivano abnormalan, lekar može preporučiti ponavljanje analize ranije. Kod stabilnog stanja kontrole mogu biti ređe.
U zavisnosti od situacije, procena može uključivati eGFR, kompletnu analizu urina, UACR odnosno albumin u urinu, ureu, elektrolite, glukozu i druge laboratorijske analize.
Lekar može preporučiti i ultrazvučni pregled ili druge pretrage kada postoji razlog da se detaljnije ispita struktura bubrega ili mokraćnih puteva.
POVEZANE TEME
Saznajte šta su ciste na bubregu, koliko su česte, kako se otkrivaju i kada zahtevaju dodatno praćenje.
Pročitajte više o cistama na bubregu →Pročitajte više o nastanku kamena u bubregu, simptomima, dijagnostici i faktorima koji utiču na njegovo stvaranje.
Pročitajte više o kamenu u bubregu →Na glavnoj stranici Bubreg.rs možete pronaći informacije o funkciji bubrega, urinarnom sistemu i Renimin® sirupu.
Povratak na glavnu stranicu →Uskoro ćemo detaljnije obraditi pesak u bubregu, moguće simptome, faktore rizika i odnos prema kamenu u urinarnom sistemu.
Nova stranica uskoroSTRUČNI IZVORI
Informativni sadržaj na ovoj stranici pripremljen je na osnovu savremenih stručnih smernica i javno dostupnih medicinskih izvora.
Sadržaj je informativnog karaktera i ne zamenjuje individualni pregled, dijagnozu ili savet lekara.